Beogradjanke, tamo negde ..


Beogradjanke tamo negde, inače, žive za onih dvadesetak dana godišnje, koje će provesti u svom Beogradu. Stići će novim kolima i pokazati skupocene cipele , haljine, nakit i bunde.
Komšiluk ce zanemeti od divljenja. I njihova prva ljubav, koja je u medjuvremenu oćelavila, dobila stomak i stalno zaposlenje. 
One će spavati kod mame u svojoj bivšoj dečijoj sobi, okružene plišanim mecama i kompletima „Politikinog zabavnika“. Muž će spavati na sofi u dnevnoj sobi i buditi se ukočen, jer je ležaj prekratak, ali mu Beogradjanke neće dozvoliti da se preseli u apartman hotela „Hajat“ ma koliko bio bogat. 
U belom svetu Beogradjankama najviše smeta to, što tamo još nije pronadjen komšiluk. Sa kim popiti kafu pre podne, dok su muževi na poslu? Levo stanuje neko sasvim nepoznat, desno - neko još nepoznatiji. Preko puta niko.

Beogradjanke čeznu za Beogradom, ali posle dva dana sve im smeta u njihovom rodnom gradu. Kuća im, na primer, od podruma, pa kroz lift, sve do tavana, bazdi na kiseli kupus. Jedva čekaju da se vrate u Brisel, Hag ili Rim.
A, kada se vrate tamo, smeta im što nigde ne mogu da kupe jednu jedinu glavicu kupusa za sarmu. One bi ga zakiselile i same, ali na zapadu nigde ne može da se kupi plastično bure sa slavinom za pretakanje. Što se tiče kamena, kojim se pritišće kupus i to bi nekako sredile; njihovi uspeli muževi imaju po salonima kamene skulpture Henrija Mura, ali buure!

I tako, ponovo dolazi vreme kad su najlepše Beogradjanke u belom svetu snuždene, kada mnogo puše i sve češće pijuckaju pre podne, pa čak ni rodjene ćerke ne znaju šta im je.
One bi kući, u svoj Beograd, makar na tri dana. 
U nozdrvama im miriše kestenje sa Bulevara.

CONVERSATION