Пукни зоро - најлепша српска песма

"Пукни зоро" је песма настала током Првог светског рата када ју је испевао непознати војник пред битку на Кајмакчалану.

 Није познато ни шта се са њим догодило ни да ли се вратио у Србију како је жудео у песми. Песма је ускоро добила и музику и до краја рата постала је химна српске војске и чувеног по храбрости Гвозденог пука "Кнез Михаило".

Посвећујем је овде свима који су икада учествовали у борбама за слободу србства и који знају како је враћати се кући са бојишта,
и у част и славу свих оних, најбољих, којих више нема, који су положили свој живот на олтар наше отаџбине, које је однео бој, који се никада нису вратили својим најмилијима а живеће, вечно!






   1.строфа                                                2.строфа

Да ли чујеш мила                             Кад тамо далеко
мога коња кас                                   видим oџак сив
да ли чујеш са планина                    стару шљиву,родну њиву
зове те мој глас                                 враћам се кући жив
                                                       
Засвираше трубе                               А нај бољих нема
заврши се бој                                    однео их бој
звона звоне, зора свиће                    чувала ме слика твоја
враћам се роде мој                           враћам се роде мој
                                                         

        реф.                                                   реф.
Aj па пукни зоро                                Ај па пукни зоро 
стару мајку пробуди                          стару мајку пробуди
па да види ко јој долази                    па да види ко јој дојази
aj па пукни зоро                                ај па пукни зоро
моју драгу да љубим                         моју драгу да љубим
беле груди да јој загрлим                 беле груди да јој љубим

CONVERSATION