Beogradski prvi automobil

Ovako je izgledao prvi auto u Beogradu- Nesselsdorfer

Znate li kada se pojavio prvi automobil u Beogradu ?
Ako ne znate, evo najtačnijeg odgovora.

Bilo je to pre skoro 114 godina.
Početkom 1903. godine, ugledni beogradski trgovac i bankar Boža Radulović, po povratku iz Beča, odlučuje da uradi ono što do tada niko nije - da u Srbiju uveze automobil

Božidar Radulović  bio je sin poznatog beogradskog trgovca Vojina Radulovića koji je svoju trgovinu protokolisao jos 1860.
Posto se vratio sa školovanja u Švajcarskoj gde je završio industrijsku školu, umesto da preuzme očeve poslove, on iznenada upisuje vojnu akademiju koju je završio sa činom potporučnika.
Posle nepune tri godine u vojnoj službi podnosi ostavku i postaje rentijer, zahvaljujući bogatstvu koje mu je otac ostavio. Voleo je boemski život, mnogo je trošio i mogao je sebi da priušti i automobil. 1903. je svota od 17.000 austrougarskih kruna bila ogromna, a za toliko, koliko je koštao „Nesselsdorfer“ Bože Radulovića, mogla se kupiti spratna kuća u „pristojnom“ delu grada.                
                                   
Nesselsdorfer A Modell 1901
E tako je u Beograd, 3. aprila 1903. godine, vozom iz pokrajine Nesselsdorf nadomak Beča, rano ujutru stigao istoimeni model automobila iz 1901. tipa "A" od 12 KS, sa 2 cilindra, boks motorom i 3563 kubika.

 Za razliku od današnjih proizvođača koji se utrkuju u kreativnosti i sadržaju paketa opreme, pre 114 godina osnovna oprema uz automobil je bio “fabrički šofer”.
Proizvođač je uz vozilo slao šofera koji bi 45 dana obučavao vlasnika šoferskom zanatu ali i osnovama mehanike vozila, nakon čega bi se dotični stručnjak vratio u centralu.
Gospodin čije ime nije poznato, za potrebe novog kupca, obučio je  Sretena Kostića.
Sreten Kostić, inače fotograf po profesiji, je tako zbog Božinog straha od upravljanja automobilom postao prvi srpski šofer i mehaničar. Kasnije je zbog svoje umešnosti u vožnji bio šofer i Kralju Petru I Karađorđeviću od 1911-1915. god
Sreten Kostić
 
prva srpska vozačka dozvola
                           












DRŽI DESNO!
Jedan po jedan, automobili su stizali u Beograd, a sa njima je nastala i potreba da se uvedu saobraćajna pravila. Prvi znak u Beogradu bio je na Avalskom drumu, i na njemu je pisalo „drži desno“.

Tako je u isroriji grada ostalo zapisano da se prva vožnja autom u Beogradu desila odmah po isporuci vozila i započela je  kurblanjem, pa se ispred Železničke stanice začuo neobičan ali strahovit prasak. Prolazici su u čudu posmatrali kočiju bez konja, opremljenu dvotaktnim bokser motorom. Vožnja se nastavila Nemanjinom ulicom, zatim su skrenuli u Kneza Miloša, odakle su produžili do kranjeg odredišta, Topčidera.
Kako je tada zabeležio Kostić, prva vožnja je prošla dobro, ali uz dodatne komentare i reakcije prolaznika: “Poneko je razrogačio oči, poneko se prekrstio sluteći da se sreo sa nečastivim”. Mnogi koji su se tog jutra zadesili na turi prve vožnje kroz Beograd, krstili su se i bežali u ulaze pred čudnom mašinom koja je pravila buku i ostavljala za sobom stari Beograd.

Od toga dana više ništa nije bilo isto. Taj Nesselsdorfer je poremetio idilu starog Beograda, gde je dotad postojao samo konjski saobraćaj. I odjednom se  pojavila ta mašina koja trešti, juri, luduje tolikom brzinom po ulicama.
Posle dvadesetak dana je u Srbiju stigao i drugi automobil, marke Maurer-Union, čiji je vlasnik Mladen Ljubinković bio malo hrabriji, pa je auto vozio sam.
                                                                                             
                                                                                               Maurer Union iz 1900.

ulični prodavac benzina i ulja
E sad,  automobili su pojavili na gradskim ulicama, ali prodavaca benzina ili benzinskih pumpi još uvek nije bilo. Kako nabaviti benzin - bila je prava muka Sretena Kostića i nesrećnog vlasnika Bože.
Nije im bilo lako. Benzin je tada mogao da se nabavi samo po apotekama, i to onaj čist u malim flašama, koji je još trebalo mešati sa gasom (petrolejom) u određenoj proporciji.
I tako su se vlasnik Boža i prvi beogradski šofer Sreten zlopatili jureći po apotekama...
Kada je počelo snabdevanje gorivom sa pumpi ?
Negde tridesetih godina i benzin je bio tada veoma skup.
Na primer, u Rumuniji je benzin koštao jedan dinar, a u Beogradu šest dinara; u provincijskim mestima bivao je čak i po 12 dinara. Slično kao i danas zar ne..
Onda, carine su bile 50 odsto od vrednosti automobila... Srbija je bila zemlja agrarna zemlja seljaka, gde se i popreko gledalo na bogatije ljude, a auto je smatran luksuzom i hirom bogatih.
 To se nije promenilo sve do pred sam Drugi svetski rat.

kasnije benzinske pumpe
Samo tri godine prošlo je od  prvog dovođenja automobila na Beogradske ulice, a Boža Radulović je bio primoran da proglasi svoj bankrot. 
Iz toga doba ostala je anegdota u kojoj se nesrećni Boža, vlasnik prvog automobila, zaglavio na uzbrdici u Ulici kneza Miloša, ispred „Londona“, na uglu sa Ulicom kralja Milana. 
Odnekud se tu našao i duhoviti Stevan Sremac. Dok je Boža molećivim pogledom vapio za pomoć od okupljenih birtaša u kafanskoj bašti, kako bi ga ovi pogurali i izbavili iz nevolje, Sremac je dobacio: „Pomozite nesrećnom Boži da pomeri svoju jedinu nepokretnu imovinu“!

Dugo se trudio da očuva svoj visoki status i raskošan život, ali  u tome nije uspeo. Doživeo je finansijski krah, prodao je automobil i ponovo se vratio vojnoj službi. Posle Prvog svetskog rata, radio je kao činovnik i ostatak života proveo je u Beogradu, gde je i umro 10. decembra 1939. godine.


Do Prvog balkanskog rata u Srbiju je došlo pedesetak automobila, što privatnih, što drzavnih.
Negde 1912. pred rat, vojska je rekvirirala svega 31 automobil, a to znaci da ih je toliko i bilo u Srbiji, mozda koji više. Praktično, motorizacija u Beogradu počinje dakle tek pred Prvi svetski rat.


Posle nekoliko preprodaja i rekviriranja, prvi beogradski auto Nesselsdorfer poslednji put je vidjen u Skoplju.


















CONVERSATION

0 коментара:

Постави коментар