Beogradski Zoo vrt

Beogradski zoološki vrt je nastao 1936. godine. Osnovao ga je tadašnji gradonačelnik i industrijalac, gospodin Vlada Ilić. Svečano je otvoren na Petrovdan – 12. jula.
Izgled zoo vrta 1936 prikazan je na karti ispod.


Ubrzo po otvaranju Beogradski zoološki vrt je postao jedno od najomiljenijih mesta na koje su Beograđani dolazili. Više puta je ugostio i članove kraljevske porodice Karađorđević. Kraljica Marija je sa kraljevićima Tomislavom i Andrejom vreme namenjeno razonodi često provodila upravo u Vrtu, a mladi kralj Petar Drugi se prilikom poseta redovno interesovao za dalje planove i izgradnju.
Prvi stanovnici vrta su bili: lavovi, leopardi, beli i mrki medvedi, vukovi, makaki i mangabej majmuni, antilope, bivoli, zebui, mufloni, jeleni, srne, rode, ždralovi, paunovi, fazani, sove, pelikani i papagaji.
Kada je formiran, Zoološki vrt je zauzimao prostor nešto veći od 3 i po hektara, da bi vrlo brzo, bio proširen na 7 a zatim izgradnjom restorana „Kalemegdanska terasa“ i pripajanjem jednog dela Donjeg grada, čak na nešto više od 14 hektara, i na toj površini je dočekao i Drugi svetski rat. Međutim, tokom Drugog svetskog rata Vrt je dva puta bombardovan: najpre 1941. od strane nemačkih fašista, a zatim i saveznika, 1944. godine. Skoro ceo životinjski fond je uništen. Zbog razaranja i drastično smanjenog broja eksponata, površina Vrta se posle rata, nažalost, svela na oko 7 hektara, koliko i danas zauzima.
 Prilikom bombardovanja 1941.po kazivanju Dane Savković-Gligorić čiji je otac Miodrag Savković, bio direktor Vrta u to vreme,  stanari okolnih zgrada naivno su poverovali da Vrt neće biti meta bombardera pa su pohrlili da u njemu nađu utočište. Ali bombe su nekontrolisano padale i tu, pa je u Vrtu, naročito u pećini u kojoj su danas skloništa za zebre i antilope, izginulo mnogo ljudi. Svojim očima je videla i kako mnoge životinje, pogođene bombama, lete u vazduh. Posebno joj se u pamćenje urezala slika slona raznetog na komade. Mnoge životinje su tada pobegle iz razrušenih kaveza, a one koje su predstavljale opasnost po okolinu, morale su biti poubijane da bi se sprečila veća tragedija. Među retkim koje su preostale nalazili su se nilski konj Buca i aligator Muja.


Američki aligator (Alligator mississippiensis) po imenu Muja smatra se najstarijim živim aligatorom na svetu.
Doputovao je u Beogradski zoološki vrt godinu dana po njegovom osnivanju, 09. avgusta 1937. godine, kao već odrasla životinja, sa još jednim aligatorom, u velikom kontigentu životinja iz nekog nemačkog zoološkog vrta.

Danas je on jedini preostao od stanovnika Vrta koji su uspeli da prežive Drugi svetski rat, tokom koga je Vrt, budući da je Beograd u dva navrata bombardovan, bio gotovo potpuno razoren.
Nadamo se da će još dugo poživeti u našem Vrtu i postati apsolutni svetski rekorder u dugovečnosti među aligatorima.

CONVERSATION

0 коментара:

Постави коментар